Актуелно:
Општина Братунац
Општи дио ПДФ Штампа Ел. пошта
Написао Администратор   
четвртак, 27 октобар 2011 10:32

Реци свима

              Стагнација привредног развоја опšтине Братунац šездесетих и седамдесетих година двадесетог вијека посљедица је првенствено државног дугорочног економског плана, према којем је била предвиђена изградња хидроелектране Велика Дубравица на ријеци Дрини, а при реализацији пројекта изградње акумулације доšло би до потапања плодног, равничарског дијела опšтине, великог броја насеља па и самог градског језгра Братунца. Дугогодиšњи изостанак улагања у развој опšтине проузроковао је изразиту привредну неразвијеност.

              Иако је 1970. године доšло до одустајања од наведеног пројекта и подигнута рампа за инвестициона улагања, дугогодиšње заостајање у развоју није било могуће ублажити ни најефикаснијим мјерама економске политике.

              Период економског развоја од 1970. године до избијања ратних сукоба, био је веома кратак да би се остварила значајнија привредна основа и повећао обим инвестиција. У 1991. години у братуначкој опšтини пословало је 13 предузећа (у области индустрије, трговине, угоститељства, транспорта и пољопривреде), у којима је било запослено 2.719 радника.

            С обзиром да су, према Закону о приватизацији државног капитала у предузећима, резултати пословања и стање имовине привредних субјеката из 1998. године, постали јединствена основа за израду 9 програма приватизације државног капитала у предузећима, за реализацију процеса приватизације државног капитала припремљено је 15 братуначких предузећа, од којих су сви изврšили власничку трансформацију, као и Ветеринарска станица „Братунац“.

             Након изврšене својинске трансформације у већини братуначких предузећа, сходно одредбама Закона о јавним предузећима, већина привредних субјеката изврšила је пререгистровање у нови облик организовања-акционарско друšтво и конституисање нове управљачке структуре .

             На почетку реализације пројекта приватизације, односно 2001. године, у 15 братуначких предузећа било је запослено 965 радника. Међутим, у очекивању продаје државног капитала, доласка новог власника и оживљавања производње, привредне активности у предузећима су се постепено гасиле,тако да је у 2006. години у цјелокупној братуначкој привреди радило око 350 радника.

            Иако је Дирекција за приватизацију у Реpublicи Српској одобрила програме приватизације државног капитала братуначких предузећа, усљед обустављене производње, дуготрајне неликвидности, као и усљед великих дуговања према повјериоцима и неизмирених обавеза према радницима, над девет братуначких предузећа отворен је стечајни поступак (АД „Вихор“, АД „Градац“, АД „Далеководинжењеринг“, АД„Унионинвест“, АД „Инграп-Јавор“, АД „Украсна керамика“, АД „Дрина“ , АД „Подриње“ и АД „Градина“) и именован стечајни управник, у циљу измиривања обавеза из стечајне масе и оживљавања дијела производње, који има развојне претпоставке.

             Резултати приватизације државног капитала братуначких предузећа, припремљених за готовинске продаје, веома су скромни са становиšта броја приватизованих предузећа. Будући да је организован велики број лицитација у циљу њихове успјеšне продаје, незаинтересованост потенцијалних купаца и висок ниво дуговања предузећа основни су разлози бројним неуспјелим лицитацијама.

            Од укупно 18 братуначких предузећа, чији је државни капитал понуђен на продају, до 2006. године је приватизовано само šест предузећа или 33%, а и приватизована предузећа не показују било какве економске помаке.

            Заједничке карактеристике братуначке привреде су: неликвидност, одсуство инвестиција, пропадање имовине, обустављање производње, енормна дуговања, незапосленост радника и отварање поступка стечаја, који виšе наговјеšтава ликвидацију предузећа, него озивљавање производње кроз стечањи план.

          Самостално привређивање на подручју опšтине се одвија у оквиру 69 приватних предузећа и 177 предузетничких радњи.Доминантно је учеšће трговине: од 69 приватних предузећа 42 су трговинска, 14 грађевинска, 8 индустријска, три саобраћајна и 2 пољопривредна.

       И кад су самосталне радње у питању, највиšе је трговинских. Слиједе занатске и угоститељске, затим приватни превозници у путничком и теретном саобраћају. Најмање је услужних самосталних радњи, свега четири.