На Залазју, код Сребренице, данас је служен парастос код Спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за покој душа 69 Срба убијених на Петровдан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 29 година од тог великог српског страдања.

Цвијеће на спомен-обиљежје положили су министар унтрашњих послова Републике Српске Драган Лукач и изасланик предсједника и министар унутрашњих послова Србије Алексансдар Вулин, начелници општина Братунац и Сребреница Срђан Ранкић и Младен Грујичић, Републичке и оптшинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удружења логораша регије Бирач, борачких организација Сребренице и Братунца, те више страначких делегација.

О злочинима почињеним над Србима и страдању српског народа у 20. вијеку и посљедњем рату говорили су Лукач, Вулин и Грујичић. Они су подсјетили на бројна масовна српска страдања у овом крају и широм БиХ у свим ратовима за која нажалост, нико није одговарао, као и на неправду коју Србима наносе Хашки и Суд БиХ те лицемјеран однос представника међународне заједнице који различито третирају жртве игноришући српске у односу на жртве других народа. Они су позвали на јединство и слогу и чување истине о српском страдању као и његовање сјећања и преношењу истине о тим страдањима на млађа поколења да им се судбина не би поновила.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука са Залазја иста као и претходних година, само се бројка мијења, а то је "29 година од злочина без казне" у Залазју и да породице настрадалих још чекају и траже истину и правду. "Сребреница је напуштена када је ријеч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу, и то је разлог зашто не вјерујемо у рад међународног, али и Суда БиХ који правду дијеле селективно", поручио је Грујичић.

Милорад Станојевић је прије 29 година рањен на Залазју, а погинуо му је брат Божо и рањен отац. „По истом сценарију радили су и 1943. и 1992.године убијајући све што су стигли Насер Орић и његови сљедбеници. Заробљене су гвозденим вилама боли у Сребреници. Хаг и Суд БиХ штите муслиманске злочинце и судство Србије треба да преузме те предмете“, поручио је Станојевић коме је у прошлом рату погинуо и други брат Радислав. Стака Цвјетиновић је такође, огорчена на рад хашког и правосуђа БиХ. „Муж Иван нестао је овдје на Залазју прије 29 година и нађен и сахрањен након 20 година. За њега и остале који су живи заробљени па убијени у Сребреници још нико није одговарао иако постоје свједоћења и очевици су давали изјаве, али они који одлучују то омаловажавају“, каже Цвјетиновићева.

Она истиче да нема правде за Србе и да младима треба преносити шта се дешавало, да знају да им се то не понови. Прије парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.

Чланови породица и представници Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице поново су данас изразили незадовољство због рада Тужилаштва и Суда БиХ. Служењем парастоса на Залазју завршен је 25. меморијални програм "Петровдански дани" који је, поводом 29 година од страдања сребреничких Срба организовао сребренички Одбор за обиљежавање српског страдања.

Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића, наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у сребреничкој општини започето у априлу те године. Упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Србина од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен. Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава. Након више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.