Бог је љубав, а мајка је биће најсличније Богу. Најузвишенија, најискренија и најчистија љубав у овоземаљском животу закључана је у њеном срцу. Топлину, њежност, пажњу и спремност да жртвује властити живот за туђи нећете срести нигдје на овом свијету. Осим код мајке.

Убити такву љубав, значи убити Бога. Убити дијете - не постоји већи злочин на свијету. Шта је мајка без дјетета? Тек увели лист, покошена трава, сасушени цвијет...

Славка Матић из Бјеловца је мајка која већ скоро тридесет година живи, а не живи. За њену трагедију, ван нашег града, зна тек понеки радознали историчар који стидљиво исписује странице највећег ратног злочина у Подрињу - заборава.

Ломили су живот и страшна судба ову храбру жену на исти начин како она ломи прсте, док сједи сама у својој кући. Откупила би се и она данас, али коме? Нијемој фотографији са које је посматрају њене двије кћерке, већ скоро три деценије?!

Данас су материце, празник посвећен мајкама. Јутрос сам обишао своју мајку. Обрадовала ми се као и увијек када ме види. Знам да данас постоји још много мајки које би требало обићи. Али нема ко.

Заборавили смо све оне мајке које су изгубиле своју дјецу у ратном вихору. Ми смо заборавили, али оне нису нас.

Данас сам се увјерио. Дочекала ме радост и топлина као у дому моје мајке. Није Славка заборавила ни поклоне спремити.

Није Славка Матић заборавила никога од нас. Сви смо ми њена дјеца!

 

Срећан празник материце свим нашим мајкама.

 

Прије свега, ваше дијете,

Срђан Ранкић.