Мој први додир са Братунцем није био због нечега условно речено лијепог. Снимао сам документарни филм о страдању мојих сународника од злочиначке руке Насера Орића и његове 28 дивизије. Дакле, рекох условно речено није био лијеп повод, али вријеме проведено у Братунцу и разговор ван камера са људима је нешто што је оставило посебан утисак на мене. Тврдим да нисам срео људе таквог кова, посебног, витешког, домаћинског скоро нигдје до сада. Предусретљивост од стране обичних људи до градоначелника Ранкића је била таква као да смо им род најрођенији. А сви ти људи носе у свом срцу рану, у својој души патњу, али носе и такву јачину којој се човјек мора дивити. 

Због таквих људи, због мучеништва њихових ближњих дужност је сваког Србина на кугли земаљској да проноси истину о Братунцу, да се не заборави, да нам се не би поновило на неком другом мјесту, јер управо нам је заборав или покушај заборава и потискивање траума донио нове жртве деведесетих година прошлог вијека. 

Братунац је СВЕСРПСКА ПРИЧА, Братунац је српска голгота, 

Братунац је велики камен уграђен у костурницу српског страдања. 

 

Спасоје Томић, новинар ТВ А1.